beats by dre cheap

9.6.

Dođavola.. Ponekad stvarno pomislim da ne mogu dalje, da neću uspjeti. Mrzi me da učim za prijemni, da se družim sa ljudima. Sve se promijenilo, nisam k'o što sam bila. Nema više one sreće i euforije u meni, bar ne dok si ti daleko. I teško mi je da ovo pišem. Znam da me niko ko zna neće ovo pročitati, ali svejedno, teško je. Valjda jer mi je teško da sebi priznam. Teško mi je da priznam da mi fališ, da mi još uvijek značiš. Čudno je, znaš. Prije nekada, dok sam pokušavala pisati o tebi, bolio si me, slamala sam se, plakala sam kao kišna godina. Boliš me i sad, slomim se i sad, ali drugačije je. Čudno je. Vjerovatno ljudi na to misle kada kažu 'daleko od očiju daleko od srca'. Možda mi nikada nećeš biti daleko od srca, ali je lakše dok si daleko od očiju, lakše je kada te nema u blizini. Naviknem se na to da nisi više moj i da to nećeš ni biti više, i bude podnošljivije nego kada si tu, a znam da te nemam. Glupo zvuči, ali stvarno je tako. Kasno je. Valjda ti zato i pišem, znaš da sam voljela u ovo vrijeme pričati o svemu, da sam tada tek iskazivala svoje stavove i mišljenja. Da je dan ne bih, lagala bih sebe da je sve okej, da ne mislim na tebe više i pregurala to nekako. Ali noć je. Zato ti pišem i ne znam koliko ću još dugo pisati. Hoću li ikada prestati? Možda, nadam se. Ako ikad nastavim dalje i prestaneš mi biti centar svega, ne ljuti se. Sačuvaću ti moja pisma, možda ih pročitaš nekad.

11:11 pm
http://cruelladevil.blogger.ba
09/06/2018 02:08