WELCOME TO MY BLOG
”Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene verovatno bih,
kao pravi muž,ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek..."
- Balašević
CREDITS
Made:~honeeybee Visits:690
11:11 pm
02.10.2018.

New month

Sjedim već 2-3 dana i kontam da napišem post, ali nešto nemam neke inspiracije. Nemam je ni sada, ali imam previše slobodnog vremena, i milion misli mi se roji po glavi pa ne znam šta bih drugo. Sve kao ajde da malo olakšam dušu, a zapravo ne znam ni šta mi teško haha. Jesen je bogami uveliko počela, zahladilo je poprilično, tako da se ja ne izvlačim iz džempera trenutno. Ovih dana sam bukvalno besposlena, nikakvih obaveza, čekam da mi faks krene, tako da chillam, gledam serije, izležavam se. Ma ništa, čak me i smara ovo ovako, navikla sam da zujim negdje uvijek. Što više slobodnog vremena, više vremena za overthinking, a nimalo mi se ne sviđa to. Imam milion nekih tripova, i zbog toga mogu slobodno reći, mrzim ovo vrijeme. Zna jesen biti lijepa, daleko od toga, samo nekako, prošlih godina, slabo sam imala dobrih iskustava sa ovim godišnjim dobom. Nekako se i ja promijenim, padne mi raspoloženje, a kako i ne bi. Ako neko ne podnosi hladno vrijeme, i ako bi neko živio u toplim krajevima, ma nek' je i preko 40 temperatura, ali nek je toplo. Mrzim hladnoću, nekako sam beživotna tad, nemam volje ni za čim bukvalno. Što sam starija sve više priželjkujem da živim u nekim toplijim krajevima. Ne znam za vas, ali u mom slučaju je tako. A nekako ljeta nije ni bilo ove godine, pa me to dodatno rastužuje hahahah. Ali da ne bude da sam depresivna ili neki teški pesimista, prilagodiću se ja već ovom godišnjem dobu, ipak je to moje godišnje doba. Pravo da vam kažem, živo me začuđuje, ako ovo moje iko čita, to što je i meni zbunjujuž moj tok misli vrlo često. Toliko toga bih rekla i ispričala i onda samu sebe spetljam u svemu tome, pa ne znam šta bih sama sa sobom na kraju. Ali eto, da vas ne gnjavim, sad predugo, pisaću opet u skorije vrijeme, uvijek ja imam nešto za brbljati. Doduše vjv ovako nepovezano again, ali ako ništa sebi olakšavam, što mi je u biti i cilj.

20.08.2018.

8 dana

Novi post tako brzo, šta? Ko bi rekao hahah. Ali evo mene opet, uhvatila malo vremena, a iskrena da budem htjela sam vam još nekidan pisati, i nešto me omete i zaboravim totalno na ovo. Sad kupila veš, pa sterala drugi, pa dok sam to radila malo sam razmišljala. Pade mi blog na pamet, kao 'e vidiš mogla bih baciti jedan post'. Imam pojedine stvari da vam napišem, teško mi je da se otvorim ovako inače, ali možda ako napišem ovo sve, možda mi bude lakše. Ne tražim savjet, samo moram sebi olakšati nekako hahah :D Pa... ovak' bi to izgledalo otprilike. Moj dugogodišnji dečko i ja smo prekinuli bili na nekoliko mj. Glupost, ništa konkretno, a kako živim u malom gradiću gdje svi sve znaju, to se sve lako pročuje. I to nije neki problemčić. Najgore od svega je što se on tad, odmah nakon prekida počeo dopisivati s drugom(što je mene blago rečeno, pogodilo), i naravno počeli su dejtati. Izlazili su oni tako, međutim on je meni stalno pisao, i bilo je jasno da nisu prošle emocije ni mene ni njega, pogotovo nakon hiljadu njegovih postupaka. Varirali smo tu 'pomirenje ili ne', jer ćemo od oktobra biti u različitim gradovima, sve će biti drugačije malo i nismo znali koliko je pametno, pokušati ponovo. Da bi nakon jedne moje greške, on shvatio da nema smila tako se razvlačiti, a isto osjećamo i htio da razgovaramo o pomirenju. I dalje nisam bila baš ubijeđena u to, ali sam popustila nakon nekog vremena, kao 'ajde damo nam posljednju šansu'. I funkcioniše, zaista, drugačiji je, bolji. Samo je problem što sam ja dosta nesigurna, pričali smo o lažima u vezi, pričali smo o tome da je nemoguće da budeš sa nekim ako te taj neko laže. Ali žensko k'o žensko, imam neke svoje tripove, zbog kojih nisam baš sigurna i koji me ubijaju. I on to zna, i govori mi da mi je to bzvz, da samu sebe ubijam tim u pojam, a bezrazložno. Ali moj mozak to pamti 2-3 minuta, i onda opet nastavlja po svome. Kao da se bojim da mu vjerujem, pa biram načine kako da ga okrivim. Znam, zvuči glupo i djetinjasto, ali mi ne bude baš svejedno, pogotovo ako je u pitanju djevojka s kojom me zamijenio. I sada kada sam ovo napisala, dvoumim se da li objaviti ovoliku količinu gluposti ili ne hahahah, ali nek' ide život

12.08.2018.

Ljeto je.. stiglo?

00:48 nedjelja je. Ne mogu zaspati od vrućine zato i pišem. Nije baš toliko vruće, jer realno nije ni ljeto kakvo bi trebalo biti, i nije da se žalim, jer red je da malo topline osjetimo, samo eto iskoristila sam priliku kad već ne spavam da vam pišem. I malo me nervira ova moja prethodna rečenica, jer je preduga i mogla se skratiti, ali ne funkcionišem baš najbolje iza ponoći so yeah. Čitav dan sam provela u kući, viseći na blogu i tumblru, ali mi je bilo previše mrsko da otpočnem novi post. Lijeeena sam i know. I rekla sam vam to već, ali stvarno dok ne osjetim nalet inspiracije ne mogu da pišem. Ovo sad što vam pišem, vjerovatno nećete moći ni shvatiti, misli su mi toliko zapetljane i toliko toga mi je na umu da napišem, da je ovaj post jako teško pratiti. Ali eto htjela sam vam se samo javiti. Da se pravdam što nisam pisala, ne vrijedi kad ću opet isto napraviti. Ulazila sam na blog, ali kao što već rekoh, nisam imala neku inspiraciju, a i trudila sam se da što manje vremena provodim u kući. Sada sam malo usporila tempo hahaha, ali stvarno, sjedim kući već 3 dana, niti naveče vani izlazim, niti preko dana(mislim sa društvom do grada, na kaficu i to ;)), čitam, slušam muziku, malo odmaram i od izlazaka i od društvenih mreža. Jedino što serije gledam hahah, to mi je onak' za opuštanje VRH. Nakupila sam bojice prije ovih vrelih ljetnih dana, i sad razmišljam, koliko sam se ja to dana sunčala, nešto se ne sjećam da je jul bio previše sunčan. Ali u svakom slučaju, sve te 'pokušaje' sunčanih dana, iskoristila sam maksimalno, tako da uopšte mi nije bila neka frka da sada izlazim sunčat se ovih nekoliko dana, koliko je grijalo. Mada, to više mogu zahvaliti genetici, crna sam i u po' zime, tako da ovo nije baš neko iznenađenje. I daaa sjetila sam se šta sam vam još htjela reći, ako imate nekakvu knjigu da mi preporučite da pročitam, jer čitam sve i svašta, nebitan je žanr, samo ako vam je dobra knjiga jako, pročitala bih još neku, ali sve sa svoje liste sam otkvačila, pa nemam baš nekih ideja šta da pročitam. I to je to, kiss do sljedećeg posta ♥

13.07.2018.

The Girl (2012)

E da znate skupo me koštao ovaj film :P Evo mene opet. Nisam pisala ima nekih sto godina, blago rečeno. Hiljadu nekih obaveza, iskrena da budem, nisam znala gdje bijem. Tek ovih dana sam malo odmarala, dolazila sebi, pa napokon uhvatih vremena za blog. Nije da nema zanimljivih dešavanja, ali glavni razlog zbog koga vam pišem je moja nesposobnost. Doduše prije smotanost, but whatever. Uglavnom, šta mi se to upravo desilo? Blejim za računarom već neka 3h, gledala Friends, pa zujala onako bzvz, i naletim na neki članak o Hičkoku i između ostalog Tippi Hedren. Čitala sam o tome šta je sve proživljavala tokom snimanja filmova, i kakav je bio prema njoj, da bih naletila na to da postoji film o tome koji se upravo zove "The Girl". Svidjelo mi se to sve, zainteresovala sam se baš za film, pa rekoh da ga pogledam i onako ništa ne radim. I tu krene ono najbolje, nađem ja film, opis je upravo taj o Hičkoku i Tippi, i onaj omot ili kako već je takav, reko' to je to. Pustim film i gledam početak, nešto mi ne štima, ali kontam početak je nmvz, film je došao do 45 min kad sam izgubila živce, jer kako god okrenem to nije ono što ja hoću. I umjesto da kao svi normalni prvo pogledam trailer ja sam prvo pustila film, pa sam tek onda gledala trailer i shvatila da ja gledam potpuno pogrešan film. Mislim da sam jedina moguća osoba, koja je mogla ovo napraviti. Mada najjači je komentar moje mlađe sestre na to sve:"Ti baš imaš vremena na bacanje", a ja u fazonu 'pusti me na miru, vidiš da sam se sjebala'. Bukvalno sam ovo morala podijeliti s nekim, čisto da ljudima pokažem svoju nesposobnost hahah :P Sad čak više i nemam želju da pogledam pravi film, msm onaj koji sam htjela, ali ako neko zna link na kome mogu odgledati, please napišite mi, jer sam tražila na hiljadu sajtova i nisam uspjela naći :/ Uglavnom to je to manje više, pisaću vam sad češće, ovih dana dok sam kući.. xoxo

11.06.2018.

Sve što možeš uraditi danas, ostavi za sutra

Šalim se naravno, ne ostavljaj! Ne znam ima li neko k'o ja, ali prosto je nemoguće da ja počnem nešto raditi na vrijeme. Šta god to bilo, učenje, spremanje za izlazak, bukv sve, ali sve moram ostaviti za posljednji momenat. Znam da je to loše i to jako loše, i trudim se da promijenim to, ali ne ide. Previše sam lijena za bilo šta takvo, i onda naravno sve radim u 5 do 12. Dok god imam 'lufta' da odložim tu obavezu, to ću i napraviti, i onda naravno već kada nemam kud uhvati me panika da li ću sve stići na vrijeme. Uglavnom stignem, ne uvijek, ali stignem, ali ta osobina me toliko nervira. Užasna sam ponekad zaista, znam da moram, ali mi bude mrsko. Zato sam i uzela ovaj naslov, kao da se koliko god to ne želim, vodim tim. Kampanjac i džaba sve, ali kažu da se navike mogu promijeniti, tako da ću pokušati s tim(poznavajući mene od toga nema ništa), ne mogu obećati da će raditi, ali ću pokušati. Ko zna..

09.06.2018.

"Ništa im ne zamjeram, pa ni to što mi nisu uspjeli ostaviti čak ni uspomene."

Naslov je Mešin citat iz "Tvrđave", a to je prva njegova knjiga koju sam pročitala. Mada, nije u tome stvar, imam inspiraciju da pišem i danas, pa sam se uhvatila računara da otkucam ovo. Nekidan sam polagala pismeni dio maturskog iz srpskog. I sad, tri ponuđene teme, treća od njih govori oljudima i njihovim maskama. Bez imalo oklijevanja uhvatila sam se nje. Za svojih 18.godina, ko bi rekao da će me ljudi toliko mnogo povrijediti u životu. Kroz osnovnu, srednju, kroz ljubavne veze i prijateljstva. Više nisam ni sigurna imam li ikog iskrenog pored sebe. Ponekad se zapitam šta sam to toliko loše napravila, da mi se sve vraća na taj način. Od ljudi ne tražim apsolutno ništa, sem da budu iskreni sa mnom. I kao da tražim previše, svi nekako posrnu tu. Da krenem od najbolje drugarice iz srednje. Super djevojka, inteligentna zaista, ali ima problem. Voli da je sve po njenom, ona je bolja od svih. Ne kažem, djevojka je zaista super, ali ona želi maniplisati mojim životom. S kim se družim, šta i kako, želi da joj polažem račune. Svakog drugog s kim se družim redovno pljuje, bez obzira koliko sam dobra s tim osobama i koliko sam je upozoravala na to. Jednostavno, dovede me u situaciju da koliko god to ne želim, moram se distancirati od nje, jer njeno ludilo prelazi granicu. Žao mi je samo što sam joj uporno pokušavala objasniti da to ne radi, i što se jedno prijateljstvo(s moje strane iskreno), moralo završiti tako brzo. Nije nešto na šta nisam navikla, ali smatram da smo mogle mnogo duže i bolje to. Nakon nje, na red dolazi moj već odavno bivši momak. Prva ljubav i osoba koju sam pa gotovo sigurno mogu reći voljela više od sebe. Zaista jesam. Ali znate kako to ide, uvijek jedno voli više. To jedno sam ovaj put bila JA. I ne žalim zbog toga. Žalim samo što sam sebi dozvolila da me neko ponižava na takav način i pravi budalu od mene. Žao mi je što sam mu slijepo vjerovala i kada sam bila svjesna da me lagao. Još uvijek ja nisam rasčistila sa svojim osjećanjima prema njemu, i daleko od tog da me ne dotiče, ali da sam povrijeđena i užasnuta svim tim, zaista jesam. Ponekad tako uhvatim sebe kako razmišljam,'Pobogu, ko je osoba s kojom sam ja bila u vezi?' Toliko mi je stran, toliko nepoznat, kao da se nikada nismo ni poznavali, kao da nismo provodili dane zajedno. Druga osoba, ne ona s kojom sam bila. Ili sam bar mislila da jesam. Možda je sve to plod moje mašte, možda sam ga ja previše idealizovala, žmireći pred onim ko je on i kakav je. Ili je on samo dobar glumac, koji odlično igra svoju ulogu. Ne znam, zaista ne. Ponekad mislim da sam i ja toliko loša, da mi se to sve dešava jer i možda ja povrijeđujem ljude. Ne radim to svjesno, i s moje tačke stvarno se trudim da do toga ne dođe, ali možda je tako i sa njima. Možda nisu svjesni toga, ili ih samo nije briga. Kako god, zašto ovaj naslov, pojma nemam. Znam o čemu je riječ u ovom citatu, ali mi je bio previše lijep da ga ne stavim, i previše me podsjetio na temu o kojoj sam pisala, da sam to morala podijeliti. Eto, odoh sad, trebala bih učiti i naravno da ću to odugovlačiti, ali stvarno mislim da je vrijeme da se aktiviram. Na neki način mi pisanje pomaže da se 'rasteretim' i da se prihvatim onoga što zaista moram da radim. Tako da, ako se desi još koji post danas(što je vrlo moguće), nemojte zamjeriti, to je samo znak da su mi misli zbrkane, i da se negdje moram 'iskaliti'. See ya

09.06.2018.

9.6.

Dođavola.. Ponekad stvarno pomislim da ne mogu dalje, da neću uspjeti. Mrzi me da učim za prijemni, da se družim sa ljudima. Sve se promijenilo, nisam k'o što sam bila. Nema više one sreće i euforije u meni, bar ne dok si ti daleko. I teško mi je da ovo pišem. Znam da me niko ko zna neće ovo pročitati, ali svejedno, teško je. Valjda jer mi je teško da sebi priznam. Teško mi je da priznam da mi fališ, da mi još uvijek značiš. Čudno je, znaš. Prije nekada, dok sam pokušavala pisati o tebi, bolio si me, slamala sam se, plakala sam kao kišna godina. Boliš me i sad, slomim se i sad, ali drugačije je. Čudno je. Vjerovatno ljudi na to misle kada kažu 'daleko od očiju daleko od srca'. Možda mi nikada nećeš biti daleko od srca, ali je lakše dok si daleko od očiju, lakše je kada te nema u blizini. Naviknem se na to da nisi više moj i da to nećeš ni biti više, i bude podnošljivije nego kada si tu, a znam da te nemam. Glupo zvuči, ali stvarno je tako. Kasno je. Valjda ti zato i pišem, znaš da sam voljela u ovo vrijeme pričati o svemu, da sam tada tek iskazivala svoje stavove i mišljenja. Da je dan ne bih, lagala bih sebe da je sve okej, da ne mislim na tebe više i pregurala to nekako. Ali noć je. Zato ti pišem i ne znam koliko ću još dugo pisati. Hoću li ikada prestati? Možda, nadam se. Ako ikad nastavim dalje i prestaneš mi biti centar svega, ne ljuti se. Sačuvaću ti moja pisma, možda ih pročitaš nekad.